Radost

Koja je to motivacija bila da tako uporno učim, da me toliko privlači energetski rad, da sam spremna da godinama delim stečeno znanje, da govorim o preventivi kada se o njoj malo govorilo, a još manje je bilo svesti da to primenimo.

Koliko puta sam mislila da me niko ne razume kao da pričam drugim jezikom i pitala se gde sam to ja – kada ono što ja vidim i osećam da treba da radimo, da to treba da nam bude cilj, drugi to nisu razumeli, nije ih zanimalo, svima je bilo „dobro“ u svakom pogledu i niko me nije čuo.

Ponekada sam bila ljuta na sebe i pitala se: Šta je to što mene vodi tamo?

Iz njihove, a i iz moje perspektive mene je „život mazio“ i sve što radim, kuda putujem, šta učim, logički um je govorio da to treba da bude pre njihova tema i način života, a bio je moj.

Svi su govorili: Šta će ti to sve? Imaš divan posao, radiš sa ljudima, lepo zaradjuješ, imaš sjajnu porodicu, divne roditelje, svi su zdravi, srećni. Šta ti tražiš? Drugi bi bili presrećni da tako žive, a ti tražiš „više“. Išla sam dalje, ponekad i sama zbunjena, šta ja to tražim. U svemu što sam učila, radila, putovala, uživala sam maksimalno, moji snovi su se ostvarivali. Šta god da sam vizualizovala i meditirala, dovoljno je bilo da to uradim samo jednom da bi se to ostvarilo. Tada toga nisam bila svesna – sada to znam. Tek kada bih stigla na destinaciju koju sam izabrala – susrećući se sa ambijentom, ljudima, situacijom, sve mi je već bilo poznato.